Vesti
12. februar 2008.
Inflacija u januaru posustaje?
Preuzmite kompletan tekst sa podacima 
Inflacija u januaru je nešto niža nego u prethodnim mesecima. Ona iznosi 0,9% na mesečnom nivou, naspram 1,3% u decembru i 1,1% u novembru (Tabela 1). Međugodišnja stopa inflacije u januaru iznosi 10,7% (Tabela 1). I u narednih nekoliko meseci možemo očekivati relativno visoke međugodišnje stope inflacije, zbog poređenja sa niskom bazom, odnosno zbog činjenice da je inflacija u prvom kvartalu 2007. bila veoma niska.
Bazna inflacija u januaru je znatno niža nego u prethodnim mesecima. Ona iznosi 0,3% na mesečnom nivou, naspram 0,9% u decembru i 0,7% u novembru. Međugodišnja stopa bazne inflacije u januaru iznosi 5,7%. Kao i kod ukupne inflacije, u prvom kvartalu ove godine možemo očekivati relativno visoke međugodišnje stope bazne inflacije zbog poređenja sa niskom bazom iz prethodne godine.
Naftni derivati su zaslužni za skoro polovinu porasta cena na malo u januaru. Za razliku od prethodnih meseci, u januaru je zaustavljen visok rast cena prehrambenih proizvoda, a glavni doprinos rastu cena dalo je poskupljenje naftnih derivata.
Niža stopa rasta cena industrijskih prehrambenih proizvoda je glavni razlog zašto je ukupna, i posebno bazna inflacija, niža nego u prethodnim mesecima. Industrijski prehrambeni proizvodi su u januaru poskupeli za 0,8% u odnosu na decembar, dok su njihove cene u poslednjih pet meseci 2007. godine rasle prosečnom mesečnom stopom od čak 2,5%. U ovoj grupi proizvoda nešto značajniji porast cena zabeležili su samo proizvodi od žita, dok su ostali proizvodi imali nešto niže stope rasta. U ovom trenutku još uvek ne možemo da procenimo da li je smanjenje stope rasta cena industrijskih prehrambenih proizvoda trajnijeg karaktera ili samo kratkotrajna promena trenda. Cene hrane u svetu će i u narednih nekoliko meseci nastaviti da rastu visokim stopama. Po najnovijim podacima, cene fjučersa žita, kukuruza i mesa na Čikaškoj berzi ukazuju na relativno visok rast cena ovih proizvoda bar do sredine ove godine. Takođe, u najnovijem izveštaju američkog ministarstva poljoprivrede, procenjuje se da će doći do daljeg pada zaliha žitarica, koje će dostići nove rekordne niske nivoe. Ostaje da se vidi koliko će ova globalna kretanja imati uticaja na naše tržište.
Međutim, iako je u januaru bazna inflacija relativno niska, NBS je na Monetarnom odboru održanom 6. februara, podigla referentnu kamatnu stopu za 75 baznih poena, tj. sa 10% na 10,75%.
Na ovu odluku NBS po svemu sudeći uticali su sve osetniji inflatorni pritisci sa strane troškova koji su prisutni već šest meseci unazad (prehrambeni proizvodi, nafta). Usled ovih troškovnih pritisaka kao preovlađujućeg faktora, bazna inflacija popela se sa 3% u avgustu 2007. (što je donja granica ciljanog intervala za 2008) na 5,7% što je već veoma blizu gornje granice ciljanog koridora od strane NBS za 2008. od 6% i predstavlja značajnu pretnju ostvarenju postavljenog cilja NBS do kraja 2008. tj. izuzetno jak motiv da reaguje već sad i podigne referentnu stopu.
Takođe, pored pritiska sa strane troškova, sve prisutnija je i rastuća tražnja kao potencijalni izvor pritisaka na cene. O njoj svedoči i velika likvidnost u bankarskom sistemu i u privredi – donekle karakteristična za kraj godine ali i odraz iščekivanja investitora da se vidi rezultat gorućih političkih pitanja (neizvesnost oko rezultata izbora i statusa Kosova). Međutim, zbog pomenute političke neizvesnosti vlasnici ovih velikih dinarskih neupošljenih sredstava su po svoj prilici počeli da beže u evro kao stabilniju valutu i time uticali na slabljenje dinara (Grafikon 3) što je dodatan faktor rasta cena u uslovima velike evrizacije u Srbiji. Da bi sprečila preteran pad vrednosti dinara koji bi ugrozio cene, NBS je posle dugog perioda od nekoliko meseci odsustva sa međubankarskog deviznog tržišta, 7. februara odlučila da interveniše prodajući 20 miliona evra da bi sprečila preterano slabljenje dinara u kratkom vremenskom periodu.
