Vesti
02. april 2008.
Inflacija u martu ponovo raste
Preuzmite kompletan tekst sa podacima 
Martovska inflacija iznosi 1,2% i time je zaustavljen trend blagog usporavanja inflacije koji je zabeležen u januaru i februaru. Viša stopa inflacije u martu je rezultat poskupljenja struje, te daljeg rasta cena naftnih derivata i poljoprivrednih proizvoda. Ove tri grupe proizvoda zaslužne su za skoro 60% rasta cena u martu. Inflacija je tako u prva tri meseca ove godine ukupno dostigla 2,8% ili 11,8% na godišnjem nivou. Ova stopa je slična onoj o poslednjem kvartalu prethodne godine, ali i značajno viša od stope u prvom kvartalu 2007. godine, kada je inflacija na godišnjem nivou bila svega 5,1%. Bazna inflacija u martu iznosi 0,6%, što je relativno visoka stopa.
Bazna inflacija je u januaru privremeno usporila (0,3% na mesečnom nivou), ali je u februaru i martu ponovo nešto viša. Rastu bazne inflacije u martu najviše su doprinela poskupljenja svežeg mesa i mleka i mlečnih proizvoda. Ove dve grupe zaslužne su za nešto manje od 30% porasta bazne inflacije. Bazna inflacija u prva tri meseca 2008. godine iznosi 1,4% ili 5,9% na godišnjem nivou. Iako relativno visoka, ova stopa ipak predstavlja usporavanje u odnosu na poslednji kvartal 2007. godine, u kom je bazna inflacija iznosila 2,3% ili čak 9,5% na godišnjem nivou.
Relativno visoka stopa inflacije u prvom kvartalu ove godine može se objasniti i faktorima sa strane ponude i sa strane tražnje. Što se tiče faktora sa strane ponude, u prva tri meseca su na rast cena najviše uticala poskupljenja naftnih derivata, kao rezultat visokih cena nafte na svetskim tržištima. Uprkos moguće recesije u Americi i usporavanja globalnog rasta ekonomije, cene nafte na svetskim berzama i dalje su veoma visoke (npr. preko 100 dolara po barelu za naftu tipa Brent i WTI). Pored toga, u prvom kvartalu 2008. nastavljen je visok rast cena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda (mada nešto niži nego u prethodnom kvartalu) koji je posledica globalnih kretanja, loših rezultata domaće poljoprivrede u 2007. godini i niskog stepena konkurencije u domaćoj industriji hrane i maloprodaji. Na kraju, u martu je došlo i do poskupljenja cena struje, koja takođe doprinosi rastu inflacije sa troškovne strane, tj. strane ponude. Što se tiče faktora sa strane tražnje, treba istaći snažnu fiskalnu ekspanziju s kraja prethodne godine. Konsolidovani fiskalni deficit u Q4 2007. je iznosio čak 7% kvartalnog BDP-a. Ovako velika potrošnja države je uticala na rast domaće tražnje, koji se ogleda kroz pogoršanje trgovinskog deficita i/ili rast inflacije.
Pored navedenih faktora, treba istaći i slabljenje dinara prema evru koje dodatno doprinosi pritisku na rast cena. Dinar je od početka godine do sredine marta oslabio za oko 5,5%. Slabljenje nominalnog kursa dinara za 1% utiče na porast inflacije od nešto manje od 0,5% .
Motivisana ovakvim kretanjima (pritiscima na rast cena i sa strane ponude i sa strane tražnje, slabljenjenjem dinara i relativno visokom stopom bazne inflacije), NBS je na sednici Monetarnog odbora 13. marta rešila da značajno podigne svoju referentnu kamatnu stopu.
Podsetimo, tom prilikom je referentna stopa podignuta za čak 300 baznih poena, sa 11,5% na 14,5%. Čini se da je ovaj potez NBS za sada zaustavio trend slabljenja dinara i doprineo njegovom blagom jačanju (Grafikon 3). Za sada još nije jasno da li je ovo dizanje referentne stope i jačanje dinara dovoljno da ozbiljnije doprinese smanjivanju rasta cena. Vrlo je moguće da će u uslovima političke neizvesnosti vezanim za rezultate nastupajućih izbora biti potrebno dodatno zatezanje monetarne politike kako bi se inflacija zadržala u najavljenim okvirima.
