Vesti
30. maj 2008.
I u maju visoka inflacija
Preuzmite kompletan tekst sa podacima 
Inflacija u maju iznosi 1,1% u odnosu na prethodni mesec, odnosno 11,6% međugodišnje. Ovo je već treći uzastopni mesec u kom beležimo visoku inflaciju. Tako, prosečna stopa inflacije u maju, aprilu i martu iznosi 1,1% mesečno ili čak 14,1% na godišnjem nivou.
Najveća poskupljenja ponovo beležimo kod poljoprivrednih proizvoda, čije cene su u maju porasle za 4,7%. Njihov doprinos ukupnoj inflaciji je nešto preko 15%. Pored toga, beležimo i rast cena od 1,3% kod industrijskih prehrambenih proizvoda, čiji doprinos inflaciji sada iznosi nešto manje od jedne četvrtine. Značajan doprinos inflaciji dali su i naftni derivati, koji su u maju poskupeli za 2,7%. Njihov doprinos ukupnom rastu cena je nešto preko 20%. Treba istaći da su i ostali neprehrameni industrijski proizvodi u maju počeli da beleže brži rast cena, pre svega građevinski materijali i tekstilni proizvodi.
U maju beležimo i veoma visoku stopu bazne inflacije, koja iznosi 1,1%. Ovim je potvrđen trend ubrzavanja bazne inflacije koji smo primetili u aprilu. Tako bazna inflacija u prethodna tri meseca iznosi u proseku 1,0% mesečno, ili čak 12,1% posmatrano na godišnjem nivou. Ta stopa je znatno iznad koridora koji cilja NBS (od 3% do 6% na kraju godine).
Treba istaći i da u prethodna dva meseca rast bazne inflacije nije više posledica samo poskupljenja prehrambenih proizvoda, već i da dolazi do primetnog ubrzanja neprehrambene komponente bazne inflacije. U prethodna dva meseca ova komponenta bazne inflacije beleži stopu od skoro 10% na godišnjem nivou.
Dok je inflacija početkom godine bila podstaknuta pre svega činiocima sa strane ponude (visok rast cena nafte i poskupljenja prehrambenih proizvoda), podaci za april i maj ukazuju da dolazi do jačanja drugih inflatornih pritisaka što se ogleda u nešto bržem rastu cena šire grupe proizvoda. Drugim rečima, gotovo je izvesno da inflacija nije više samo posledica egzogenih faktora, već i da je sada odraz rasta tražnje (podstaknute fiskalnom ekspanzijom s kraja prošle godine), povećanih inflatornih očekivanja i slabljenja dinara.
Podstaknuta ovim negativnim kretanjima, NBS je najavila zaokret ka restriktivnijoj monetarnoj politici. Podsetimo, monetarna politika u prvom kvartalu je bila suštinski neutralna. Jučerašnje podizanje referentne kamatne stope (sa 15,25% na 15,75%) je bio verovatno samo prvi korak u povećanju restriktivnosti. Činjenica da je ove nedelje dinar oslabio prema evru za oko 2%, mogla bi da anulira najnoviji potez NBS. Zbog toga je vrlo moguće da će NBS biti primorana da posegne za novim merama kako bi ostvarila svoj cilj za baznu inflaciju u ovoj godini.
Na konačnu stopu inflacije za 2008. snažno će delovati i faktori na koje monetarna politika nema direktnog uticaja, a u ovom trenutku su još nepoznati: kretanje cene nafte, rezultat poljoprivredne proizvodnje za ovu godinu i rezultat političke neizvesnosti u kojoj se sada nalazi Srbija.
